Неколико векова касније услед најезде германских племена Римска држава почела је да слаби да би 395. године била подељена на западни и источни део. Горња Јабланица, као и већи део данашње Србије припали су Источном римском царству однсно Византији. Досељавање Словена у 7. веку узроковало је озбиљне етничке промене готово целог Балкана јер су словенска племена населила већи део Балканског полуострва. Горња Јабланица се до 12. века налазила изван оквира српских држава и била чест плен сукоба између Византије и Бугарске. Горња Јабланица је први пут 1165. године као део тадашње области Глубочица ушла у оквире средњевековне Србије када је византијски цар Манојло Комнин ову област предао на управу великом жупану Стефану Немањи. Област Горње Јабланице налазила се на месту важних путева, који су водили према Косову и Метохији и даље према јужном делу Балканског полуострва. Како је српска држава расла, тако је и Горња Јабланица економски и политички постајала значајнија. Трагови рудокопа указују да је рударство као доминантна привредна грана средњовековне Србије било заступљено и у нашим крајевима. Значајни трг на коме се трговали и где су долазили дубровачки трговци био је Брвеник сада заселак у селу Велика Брајина и у другој половини 14. века као власници овог трга спомињу се браћа Мусићи, сестрићи кнеза Лазара. Коришћење природних потенцијала на територији садашње општине Медвеђа настављено је и у византијском периоду и средњем веку. У време деспотовине Ђурђа Бранковића по први пут се спомиње насеље на територији данашње Медвеђе под именом Међења а у 12. веку се и први пут помиње жупа Медвеђа као територијална јединица.
Долазак Османлија угрозио је целокупну српску средњевековну државу и они су успели да у периоду 1454-1455. године освоје јужни део српске деспотовине коме је припадала и Горња Јабланица. Недуго затим 1459. године падом Смедерева под османлијску власт дотадашња српска држава изгубила је своју независност и припојена је Османлијском царсту. Етничка слика Горње Јабланице током османлијске окупације није се променила све до Велике сеоба Срба 1690.године која је захватила је и ове крајеве и велики део становништва се иселио на север преко Саве и Дунава. За време отоманске владавине дошло је до опште стагнације целог краја и многе насеобине из старог и средњег века су у потпуности нестале.