Данашња територија општине Медвеђа је од средине 15. века била под отоманском влашћу све до Српско-турских ратова 1877/78. године када су ослобођени јужни крајеви Србије и Медвеђа која данас постоји формирана је 1879. године. Тимочка војска је да 2. фебруара 1878. године ослободила Медвеђу, а у наредних неколико дана и целу Горњу Јабланицу. На Берлинском конгресу Медвеђа је припала независној Краљевини Србији. Краљевина Србија је по ослобођењу убрзано градила и насељавала најјужније делове своје државе. Уз значајне државне повластице Горњу Јабланицу су населили досељеници из Црне Горе, Херцеговине, Метохије, Криве реке, околине Књажевца и са Власине. Немирна ситуација и сукоби са Турцима на граници према Косову и Метохији приморали су српску владу да наоружа становништво Горње Јабланице. До Балканских ратова водили су се прави мали ратови у којима је страдало преко 100 српских граничара.
Након формирања насеља широм територије Горње Јабланице успостављена је општина Медвеђа и у овом периоду отварена прва основна школа, изграђена је црква, срески комесаријат и постављен је државни шумара. Први дућан у Медвеђи отворен је 1885. године и у њему су се продавале основне животне намирнице: шећер, зејтин и со. Како би се жито произведено на територији наше општине одвозило за Лесковац изграђен је први макадамски пут од Медвеђе до Лебана у периоду од 1895. до 1897. године. У Медвеђи је 1907. године било 28 трговинских и занатских радњи и у овом периоду Медвеђа и села на нашој територији бележе велики пораст броја становника.