Избијањем Првог светског рата, Медвеђа и Горња Јабланица су после слома српске војске 1915 - 1916. године и њеног повлачења у Грчку, потпале под бугарску окупациону зону. За време трајања Првог светског рата територија општине Медвеђа била је окупирана од стране бугарских снага које су образовале сабирни окупаторки логор, имале војну команду и тако контролисале сва села у општини, а велики део државне и приватне имовине био је опљачкан и однет. Насиље бугарског окупатора довело је 1917. године до избијања Топличко - јабланичког устанка када су вође устанка окупиле устанике и ослободиле целу Горњу Јабланицу. Међутим ослобођење је кратко трајало и бугарска војска је неколико недеља касније угушила устанак и поново успела да заузму Горњу Јабланицу. Српска војска је ослободила ове крајева следеће 1918. године али је током овог рата велики број наших становника погинуо у српској војсци или од бугарске војске а цела општина претрпела огромна разарања.
Краљ Петар I Карађорђевић је 1921. године одобрио молбу становника Медвеђе и доделио Медвеђи статус вароши. У периоду између два светска рата све до 1921. године Медвеђа ,опустошена у Првом светском рату, назадовала је у развоју, да би након тога лагано почео развој трговине и заната. На територији наше општине у том периоду значајно је повећан броја становника због виског наталитета што је имало за последицу већу тражњу за робом и услугама шта је погодовало развоју трговине и занатства. Медвеђа се у овом периоду издвојила као значајни трговачки центар. У овом међуратном периоду са радом је отпочео и рудник у Лецу. Рудник „Леце“ који је рудник олова, злата и цинка отворен је 1931. године од стране АА "British Pacific" и Рудника бакра Бор. У периоду од 1931. године до 1941. године откопано је око 59.000 тона руде. Медвеђа је електрично осветљење и јавну расвету добила 1923. године када је постављена електрична турбина за покретање парног млина. Парни млин и црепана су отворени 1927. године када су отворене и прве поште у Горњој Јабланици, у Медвеђи и Сијаринској Бањи. Између два светска рата постојала је пијаца у Медвеђи и пијачни дан био је четвртак као што је то и данас. На пијаци су продавани стока, дрво, поврће а вуна и жито су откупљивани у великим количинама.