Праисторијска налазишта указују да је простор Горње Јабланице био насељен још од периода праисторије. Горња Јабланица, чији већи део заузима територија општине Медвеђа, са својим велико рудним богатством, термалним изворима, шумама, пашњацима и ливадама одувек је била територија погодна за развој људских насеља, привреде, пољопривреде и саобраћаја. Трагови насељавања овог подручија указују да је оно било насељено још крајем млађег леденог доба око 2000 година пре нове ере. Кроз временске епохе смењивали су се и народи који су насељавали ове крајеве од Трибала, Илира, Келта, преко Ромеја до Словена. Римљани су освојили унутрашњост Балканског полуострва у 1. веку нове ере и територија општине Медвеђа је у периодима римске владавине администартивно припадала римским провинцијама Дарданије и Мезије.
У периоду домината Цар Јустинијан I подигао је утврђења у Рујковцу, Медвеђи, Сијаринској Бањи, Тулару, Лецу и на Соколовом Вису. Археолошки трагови из периода Римског царства постоје у Лецу, Газдару, Пустом Шилову. Материјални остаци Римске културе указују да су у римско доба на територији садашње општине Медвеђа радили рудници на разним локацијама и да су осим путева била изграђена и утврђења која су штитила рударске колоније и термоминералне изворе који су се експлоатисали још у античком периоду. Околина Леца, у коме је ископавана руда, била је густо насељена за време Римљана и Византијаца на шта указује густина порушених цркава из тог доба као и нађени златни, сребрни и бакарни новац на више места који потиче из времена од III до VI века. Најбитнија саобраћајница преко територије општине Медвеђа у овом периоду ишла је од Царичиног града преко Радиновца, Медвеђе, Тулара, Пропаштице до Улпијане док је друга битна саобраћајница ишла од Царичиног града, преко Медвеђе, Сијарине и Криве Реке до Бујановца. Подигнути су храмови, који су касније током периода Византије, постали цркве у Сијарини, Рујковцу и Лецу.